Jedini put za Siriju je 2254? – DW – 26. 12. 2024.

Kako se situacija u Sirijirazvija nakon svrgavanja predsednika Bašara al  Asada, skoro deceniju stara rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija opisuje se kao ključna za ono što

sledi. „Narod Sirije nalazi se na istorijskoj prekretnici — i pred prilikom koja se ne sme propustiti“, izjavio je prošle sedmice u Njujorku generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio

Gutereš. „Proces mora biti vođen osnovnim principima iz Rezolucije 2254 Saveta bezbednosti“, dodao je on. Slične izjave dali su mnoge visoke diplomate, uključujući američkog državnog

sekretara Entonija Blinkena i nemačku ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok. Savet bezbednosti UN objavio je prošle nedelje saopštenje u kojem se takođe slaže sa ovim stavom, iako je to

telo bilo podeljeno po pitanju Sirije. Rusija, jedan od stalnih članova SB, dugogodišnji je saveznik Asadovogrežima i uključila se u rat u njegovu korist 2015. godine. Rusija je više puta

koristila veto ili se mešala u mere Saveta bezbednosti u vezi sa Sirijom, uključujući blokiranje isporuka pomoći i istrage o upotrebi hemijskog oružja od strane Asadovog režima. Međutim,

sada kada Asadov režim više ne postoji, Rusija zauzima pomirljiviji stav prema radu Saveta bezbednosti u vezi sa Sirijom. ŠTA JE REZOLUCIJA 2254? Rezolucija je jednoglasno usvojena od strane

članica Saveta bezbednosti UN 2015. godine, dok je građanski rat u Siriji postajao brutalniji i krvaviji. Rezolucija je bila zamišljena kao osnova za pregovore o prekidu vatre. Zalaže se za

mirnu tranziciju vlasti sa diktature ka demokratiji. Porodica Asad vladala je Sirijom od 1971. godine i bila je poznata po nasilnom gušenju političkog neslaganja. Nakon mirnih protesta

2011. tokom takozvanog Arapskog proleća, u Siriji je izbilo nasilje između vlade, koja je pokušala da suzbije proteste, i pobunjenika protiv režima. Prema Rezoluciji 2254, svaki prekid vatre

trebalo je da uključuje uspostavljanje nove prelazne vlade i izradu novog ustava. Krajnji cilj bio je postepeno uklanjanje Asada s vlasti i održavanje slobodnih i poštenih izbora.

Rezolucija je navela da bi ovaj proces trebalo da vode Sirijci uz podršku UN. „Jedino održivo rešenje za trenutnu krizu u Siriji jeste inkluzivan politički proces pod vođstvom Sirijaca, koji

ispunjava legitimne težnje sirijskog naroda“, najčešće je citirana rečenica iz rezolucije 2254 tokom protekle decenije rata. Rezolucija 2254 takođe se zalaže za teritorijalni integritet

Sirije, nezavisnost, društveno jedinstvo i sistem upravljanja u kojem ulogu ne igraju religija i konfesije. KAKO JE NASTALA REZOLUCIJA 2254? Rezolucija 2254 je u velikoj meri zasnovana na

takozvanom Ženevskom komunikeu iz juna 2012. godine. Ženevski komunike bio je saopštenje izdato nakon razgovora održanih u Švajcarskoj koje je organizovala grupa za akciju za Siriju podržana

od UN. Ova grupa uključivala je ministre spoljnih poslova arapskih zemalja, EU, SAD, Velike Britanije, Turske, Kine i Rusije. Sirijci nisu učestvovali u ovim razgovorima. Savet bezbednosti

UN podržao je Ženevski komunike 2013. godine, ali je rezolucija 2254 kasnije preciznije definisala korake potrebne za okončanje sukoba. DA LI JE REZOLUCIJA 2254 I DALJE PRIMENJIVA? Kako je

jedan komentator primetio na društvenoj mreži X: „Primena 2254 danas deluje kao prepisivanje lekova za bolest koja više ne postoji.“ Zaista, neki detalji rezolucije sada su zastareli. Na

primer, predviđa pregovore i podelu vlasti između sirijske opozicije i sirijske vlade, na čijem je čelu bio Asad. Očigledno, ta vlada više ne postoji. Faktički šef sirijske vlasti, Ahmad al

Šara, vođa paravojske koja je predvodila svrgavanje Asadovog režima, takođe je ukazao na ovu tačku. Al Šarina Generalna komanda, koja vodi zemlju tokom trenutne tranzicije, načelno podržava

rezoluciju 2254, navodi se u saopštenju organizacije. Međutim, na sastanku sa specijalnim izaslanikom UN za Siriju, Geirom Pedersenom, u Damasku ovog vikenda, Al Šara je predložio da

rezolucija 2254 treba da se ažurira u skladu sa novom stvarnošću na terenu. STRANO MEŠANJE Tokom vikenda, zemlje učesnice sastanka takozvanog Astanskog procesa takođe su izrazile podršku

rezoluciji. Astanski proces pokrenut je 2017. godine od strane Rusije, Irana i Turske kako bi se „podstakli“ mirovni pregovori u Siriji. Sve te zemlje imale su značajnu ulogu u sirijskom

ratu — Rusija i Iran podržavali su Asadov režim, dok je Turska podržavala neke pobunjeničke grupe. Prošlog vikenda, predstavnici tri zemlje Astanskog procesa sastali su se sa ministrima

spoljnih poslova Egipta, Saudijske Arabije, Iraka, Jordana i Katara u Akabi u Jordanu. Grupa je izdala saopštenje u kojem se slaže da sirijska tranzicija treba da se odvija u skladu sa

rezolucijom 2254. Ova izjava naišla je na skepticizam sirijskih opozicionih grupa. Oni strahuju da bi rezolucija 2254 mogla da posluži kao izgovor za strana mešanja u Siriju. Neki Sirijci

izrazili su slične sumnje u vezi sa ulogom UN u tranziciji, videći ih kao ili nemoćne ili beskorisne tokom dugotrajnog građanskog rata. MAPA PUTA Uprkos kritikama, rezolucija 2254 i dalje se

čini kao najverovatniji predlog za vođenje sirijske tranzicije. „Članicama Saveta bezbednosti lakše je da se drže osnovnih principa 2254 nego da osmisle potpuno novi plan za ulogu UN u

Siriji“, kaže Ričard Govan iz trusta mozgova Krizna grupa. Rezolucija bi mogla jednostavno da posluži kao osnova za „sirijsko-sirijski dijalog, uz učešće celokupnog spektra, uključujući

pouzdane pojedince, tehnokrate, stručnjake, patriote“, rekao je prošle nedelje Jahja al Aridi, univerzitetski profesor i bivši portparol sirijske opozicije. Da bi bila uspešna, sirijska

tranzicija „mora biti sprovedena od strane Sirijaca za Sirijce, ali uz spoljašnju pomoć“, napisao je Karl Bilt, bivši premijer i ministar spoljnih poslova Švedske, u tekstu za _Project

Syndicate_. „Proces pod okriljem UN predstavlja najbolji put napred.“